Da li je reč »remote« ovde da bi o(p)stala?

Još sedamdesetih godina nazirali su se počeci ideje o radu od kuće, a NASA je imala prvog zaposlenog koji je na projektu učestvovao „remote“. U tom periodu su glavni zagovornici ove ideje bili članovi pokreta za čistiji vazduh koji su, iako nisu koristili termine koje mi danas koristimo, postavili osnove za dalju diskusiju zalaganjem za ideju da treba skratiti vreme prevoz zaposlenih od kuće do posla i na taj način uticati na smanjenje globalnog zagrevanja. Iako se danas negativan uticaj transporta na zagađenje ne može osporiti, pandemija virusa COVID-19 stvorila je potrebu da se razmotre i druge dimenzije „remote“ rada, pa je neophodno uzeti u obzir i uticaj rada od kuće na zaposlene, pre svega na njihovo mentalno zdravlje, a na kraju i na produktivnost.

Na nivou pojedinca

Kako rad od kuće postao deo naše stvarnosti, javila se potreba i da se sami zaposleni dodatno osnaže i da se razviju veštine organizacije sopstvenog vremena. Takođe, interesantni su i odgovori na pitanja kako radnici koriste vreme koje im sada ne odlazi na putovanje do radnog mesta. U tom kontekstu, 65% ispitanika kaže da vreme koje uštedi u transportu koristi da bi se „naspavalo“, a 55% kaže da im je rad od kuće omogućio i više vremena za porodicu.

Osim pozitivnih efekata, bitno je sagledati i šta su potencijalni izazovi pri prilagođavanju na novu stvarnost. Pri tome je jedna od najznačajnijih tema upravo tema mentalnog zdravlja, a 32% radnika je prijavilo da je karantin imao negativne efekte na njigovo mentalno zdravlje. Čak i pre pandemije, u istraživanju iz 2013. godine, 23% ispitanika je reklo da se pri radu od kuće oseća usamljeno. Iz tog razloga je mentalna higijena danas, čini se, bitnija nego ikad ranije.

Produktivnost

Prema istraživanju kompanije Deloitte 55% zaposlenih smatra rad svojih kolega podjednako produktivnim ili čak i produktivnijim sada u odnosu na period pre pandemije. Slične rezultate pokazivala su i istraživanja sprovedena još 2013. godine koja zaključuju da rad od kuće dovodi do povećanja produktivnosti. Isto istraživanje, takođe, naglašava da je za takav rezultat zaslužna i tendencija da se, kada se radi od kuće, ostane duže, ali i da se kod kuće prave ređe pauze. Međutim, osim očiglednih razloga, primećeno je i da je i sama produktivnost u smislu autputa po minuti viša kod radnika koji rade od kuće. Dakle, veliki izazov jeste kako istovremeno osigurati da zaposleni zadrže balans između privatnog i poslovnog života, a istovremeno ublažiti i velike oscilacije u produktivnosti do kojih je dolazilo tokom karantine.

Sagledavanjem šire slike, slike koja je samo potpomognuta brojevima i anketama, očigledno je da svakom od nas „nova realnost“ znači nešto drugo, ali i da smo svi suočeni sa istim izazovima i da razvijamo različite mehanizme da prevaziđemo prepreke. Osim prilagođavanja jedinstvenim porebama svakog zaposlenog, bitna je i razmena znanja i najboljih rešenja iz prakse kako bismo svi zajedno postali spremniji za ono što sutra donosi. I upravo smo to i učinili na panelu „“. Naše gošće su bile Sara Stavrić (P3 Group), Jovana Dačković (Coca-Cola HBC), Tina Miličić (Atlantic grupa) i Emina Adilagić Gačan (Symphony.is), a panel je moderirala Svetlana Savić, HR Business Partner u kompaniji BE-terna d.o.o. Beograda. Još neka od pitanja na koja su naše gošće odgovarale:

• Šta je Emloyee Asisstent Program i kako ga firme koriste kako bi bile tu za svoje zaposlene i njihove porodice?
• Kako kompanije prilagođavaju svoje Learning & Development aktivnosti tako da zaposleni budu što spremniji za novu realnost?
• Kako timski dug preživljava pandemiju?

Ukoliko vam je tema o kojoj smo pisali i pričali interesantna, prelažemo vam da odgledate i snimak panel diskusije.

**CTA**